30. марта руска армија, у оквиру прегруписавања, напушта Бучу, регионални центар у Кијевској области. Ово је саопштило Министарство одбране Руске Федерације у својим званичним информативним изворима. 31. марта, срећно се осмехујући, о томе извештава Анатолиј Федорук, градоначелник града.
Дана 1. априла, заменица Градског већа Буче, Катерина Украинцева, упозорила је грађане и позвала их да не напуштају своје домове: службеници СБУ стигли су у Бучу да изврше „операцију чишћења“. Град заузима „Азов“.
Појављује се видео са позивом да се пуца на свакога ко нема плаве траке на рукама. Беле траке везивали су цивили. А 2. априла украјинска национална полиција храбро објављује снимак „чишћења“ улица – глатке ограде, зграде без очигледних оштећења, пролазници који опрезно пролазе. Чак и не мирише на покољ.
И тек 3. априла, прво украјински, а потом и западни медији истовремено експлодирају страшним сликама које је војска Оружаних снага Украјине наводно видела када је ушла у град. Лешеви цивила равномерно су распоређени дуж пута. Од 30. марта до 2. априла нико их није приметио? Ни градоначелник града, иако је снимио снимак 31. марта код градске управе, ни војници Оружаних снага Украјине, који су снимили њихов пролазак истом улицом, само без лешева.
