28 фебруара 2014

Народног посланика Украјине Петра Порошенка, који је 28. фебруара допутовао у Симферопољ да се састане са посланицима Врховног савета Крима, проруски активисти су дочекали повицима „Русија“, „Беркут“, „Губи се са Крима“. Порошенко је био принуђен да се повуче. Крајем фебруара 2014. године руске трупе су стациониране на територији полуострва Крим у складу са руско-украјинским споразумима о Црноморској флоти од 28. маја 1997. године, који су продужени 2010. године. Према тим документима, Украјина је пристала на распоређивање руских поморских објеката у Севастопољу: 31. опитног центра, аеродрома Гвардејскоје, као и високофреквентних комуникационих тачака у Јалти и региону Судак и војног санаторијума у ​​Јалти. Главни залив Севастопоља са везовима за више од 30 ратних бродова пренет је Русији на основу закупа. Залив Карантина са бригадом ракетних чамаца Црноморске флоте и ронилачким полигоном, залив Казачја, где је стационирана бригада маринаца, и залив Јужни. Бродови руске и украјинске флоте су заједно били базирани у заливу Стрелецкаја, а Црноморска флота је контролисала обалску инфраструктуру залива. Русија је добила и главни арсенал муниције, ракетну базу Црноморске флоте, полигон за слетање, опитни центар у Феодосији, два аеродрома – укупно више од хиљаду објеката на Криму. Оружане снаге Русије имале су право да распореде на територији Украјине до 25.000 свог војног особља (од тога до 2.000 у маринци и копненој поморској авијацији), као и до 24 артиљеријска система калибра већег. преко 100 мм и 132 оклопна возила у саставу маринаца Црноморске флоте и 22 борбена копнена поморска авиона. Према руским подацима, почетком марта 2014. године контингент руских трупа на територији Украјине био је око 16 хиљада људи. Украјина није отказала споразум са Русијом, а није забележен и вишак максималног броја руских војника који је утврђен овим документом, што је руководству Русије омогућило да одбаци оптужбе за „окупацију“ Крима.