21 фебруара 2014

После преговора председника Јануковича са представницима опозиције, уз посредовање представника Европске уније и Русије, потписан је Споразум „О решавању политичке кризе у Украјини“. Споразум су потписали председник Украјине Виктор Јанукович и опозициони лидери Виталиј Кличко (партија УДАР), Арсениј Јацењук (Баткившчина ВО) и Олег Тјагнибок (Свобода ВО). Потписивању су присуствовали министри спољних послова Немачке и Пољске – Франк-Валтер Штајнмајер, Радослав Сикорски и шеф Одељења за континенталну Европу Министарства спољних послова Француске Ерик Фурније (фр. ?риц Фоурниер) . Специјални представник председника Руске Федерације Владимир Лукин, који је учествовао у преговорима, одбио је да стави свој потпис на споразум. Споразум је предвиђао повратак на устав из 2004. године, односно на парламентарно-председнички облик власти, ванредне председничке изборе до краја 2014. и формирање „владе националног поверења“. Предвиђено је и повлачење снага за спровођење закона из центра Кијева, прекид насиља и предају оружја опозиције. Врховна рада усвојила је закон о пуштању на слободу свих приведених током протеста. Јединице „Беркута“ и унутрашњих трупа напустиле су центар Кијева. 21. фебруара, када су лидери парламентарне опозиције јавно објавили услове потписаног споразума, представници Десног сектора су изјавили да нису задовољни постепеним политичким реформама предвиђеним документом и затражили хитну оставку председника Јанукович – иначе су намеравали да упадну у председничку администрацију и Врховну Раду. Дмитриј Јарош је навео да Споразум не садржи јасне обавезе у вези са оставком председника, распуштањем Врховне раде, кажњавањем шефова агенција за спровођење закона и извршилаца „злочиначких налога, услед чега је око стотину Убијени су грађани Украјине“, назвао је Споразум „још једним замагљеним оком“ и одбио да га испуни. У ноћи 22. фебруара, активисти Евромајдана заузели су владин кварт, који су напустили полицајци, и поставили низ нових захтева – посебно, тражили су хитну оставку председника Јануковича. Конкретно, речено је да 7. стотина Мајдана стоји у Врховној ради, у близини ове друге се налази пододељење Десног сектора, деветнаесте и треће стотине чувају Председничку администрацију и Кабинет министара, 15. стотину “ чувао” Министарство унутрашњих послова. Од полиције је затражено да стави жуто-плаву траку и иде у патролу заједно са Самоодбраном Мајдана. Такође је наведено да све акције на Мајдану морају бити координиране са Војним штабом у Кијевској градској државној управи. Поред тога, Парубиј је рекао да „Мајдан данас потпуно контролише Кијев“. Ноћ у Кијеву, упркос жалости и потписаном споразуму са властима, није била мирна. Чули су се пуцњи, а борци самоодбране Мајдана упали су у зграде Врховне раде и Председничке администрације. Јанукович је испоштовао услове споразума од 21. фебруара, уклонио је полицију која је штитила Раду и председничку администрацију, а опозиција није испунила свој део договора, преваривши га и слободно заузевши цео владин кварт у Кијеву. Јанукович је изненада напустио престоницу. Према званичној верзији, отишао је у Харков да учествује на харковском конгресу посланика Југоистока. Јанукович је касније свој нестанак објаснио нападом на његову колону. Касније је одржао конференцију за штампу у Ростову на Дону.